frankfurt
Ukratko
*Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .
Mnogi nebitni i mali, okruženi svojim telohraniteljima, postaju važni i veliki!
*Posle nas nije potop!
*Niko nije savršen… upravo nas to čini posebnim.
*Uhvaćeni u ponosu žrtvujemo ljubav!
*Razvlače nam praznike i svetinje kao žvaku !
Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .
*Opasno je kada narod zaćuti.
Dan posle
Dan posle sobom donosi veliku prazninu,
neplodnu pustoš i obrise slomeljnih snova
posle oluje.
Vreme je stalo a svet ispod staklenog zvona,
se ne pomera.
Sve prestalo je da diše.
Nesposobnost vlastite procene oduzima dah.
I svaki novi poraz, iako strašniji od prethodnog,
samo veću dosadu stvara.
Na Zapadu ništa novo.
Tamo neki ubili su Boga,
mržnja i ratovi oko nas svuda,
drugi opet veruju u čuda,
a meni se čini sveopšta zbrka,
lošeg ukusa i zla.
I ništa nije na svom mestu.
Zalutali glumci u pogrešnom komadu.
Zbunjena Ofelija ne zna šta sa svojim tekstom,
jer je u Danteovom paklu sada.
Dan posle,
ta lekcija teška,
grešaka misli naših,
želja,
nadanja
i
srca …
Dani (iz zbirke: Tragovi)
3
Na Zapadu ništa novo.
Toplo sunce Miholjskog leta lagano greje,
i otapa led.
Bude se zakaznela maštanja sa likom devojačkih snova.
Ali meni je …. .
Šta ako primetim da sam živa ?
Još uvek spemna na skok čekam.
Imam strpljenja.
Teško mi je pisati kada tebe nema.
Pandorina kutija
Ne,
o tome ne želim pisati…
Bilo je to davno … i kažu, da pandorinu kutiju ne treba otvarati…
A mogao bi se i prepoznati u ovim redovima i možda setiti onog kratkog magičnog trenutka beskrajne bliskosti … kada se ništa, baš ništa nije dogodilo …
a trebalo je.
Ta suluda odluka razuma !
Tako je kako je, sada je kasno i prekasno …
Ali mašta radi svašta, pa me trag tvog mirisa i ludorija prate po ceo dan…
i tvoja ćutanja …
ta beskrajna ćutanja puna neizrečenog i neodživljenog.
A onda zamislim kako bi to bilo odmoriti se na tvome ramenu i spokojno nestati u zagrljaju …
nakon dugog puta konačno stići kući …
Ne o ovome zaista neću pisati, jer mogao bi se prepoznati…
Ne, o ovome neću pisati!!!