Koliko je malo potrebno da čovek budesrećan. Reka,čamaci ti. Blago ljuljuškanje talasa,odsjaj vode na brezama,divna tišina. Na malom prostoru drvenog čamca,naš je bioceo svet …
Ponekad je dovoljna sitnica… reči neke pesme koju ćujemo u prolazu , neki miris davno poznat ili … zaista neka sitnica, mali detalj, da više ne nabrajam… pa da se jave osećanja, davno potisnuta u zaborav. Jave se istom snagom kao pre, i podare nam toplinu čiste ljubavi kojom smo…
*Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .
Mnogi nebitni i mali, okruženi svojim telohraniteljima, postaju važni i veliki!
*Posle nas nije potop!
*Niko nije savršen… upravo nas to čini posebnim.
*Uhvaćeni u ponosu žrtvujemo ljubav!
*Razvlače nam praznike i svetinje kao žvaku !
Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .
*Opasno je kada narod zaćuti.
Dan posle sobom donosi veliku prazninu,neplodnu pustoš i obrise slomeljnih snovaposle oluje.Vreme je stalo a svet ispod staklenog zvona,se ne pomera.Sve prestalo je da diše.Nesposobnost vlastite procene oduzima dah.I svaki novi poraz, iako strašniji od prethodnog,samo veću dosadu stvara.Na Zapadu ništa novo.Tamo neki ubili su Boga,mržnja i ratovi oko nas…
Generalna proba budućih dešavanja… u toku. Praznim ulicama sablasno promiču senke pod maskama. Zastrašeni pretnjom neizvesnog, ljudi zaziru i beže jedni od drugih. Svet zaglavljen u vakuumu stoji, kao da čeka… Ispod zamrznute površine “nove normalnosti” život probija put i traži da živi. P.S. Ostanite zdravo!
Godinu 2020.-tu kada je svet ispao iz “vinkla” i ništa više nije kao pre, pamtićemo jako dugo… Maskirani, svakodnevno zastrašivani, saterani u kuće kao ovce u tor, sludjeni nelogičnim informacijama, živimo neku “novu normalnost”. Otudjeni jedni od drugih, pa čak i sami od sebe sve teže podnosimo. Potrajaće još ovo ludilo. Čuvajmo sebe i čuvajmo […]
Čime ispuniti vreme takozvane “ove nove normalnosti” … kada ništa više nije normalno. Ja sam se prihvatila “kreativnog” renoviranja i obukla pojedine prostorije i poneki komad nameštaja u novo ruho.
Ponedeljak, 02.11.2020, ulice su ponovo sablasno prazne. Nema ljudi a nema ni saobracaja.
Pišemo 2020. godinu, komplikovanu i neizvesnu, godinu prekretnice u neku nama nepoznatu budućnost. Jedno je sigurno: sve se menja i ništa više neće biti kao pre. Nevidljivi virus zavladao je našom svakidašnjicom. Javni mediji prepuni protivrečnih izjava. Bezbroj emisija… šta reći. .. diskusijama nikada kraja, pamet curi na sve strane. Internet pun stravičnih scenarija… (da […]
