Ljiljana Karadjordjevic

… auf meine Art

Како одмиче живот све их је
више, мени драгих,
мени блиских,
са оне стране дуге.

А каже се да време
брише туге и живот
нормално наставља свој ток,
– да али како?
Само привидно.

Од када их нема
и мене је мање,
а сећања на многе тренутке
и лепе и ружне
у мени круже.

Неки су ме напустили
чини се, има цео век, а они
живе у мени још увек!
Често се питам како
је могуће да мртви
буду живљи од
живих мртваца?

А одговор је једноставан
и зове се љубав,
вечита и безвремена,
не зна за смрт и не признаје
крај…

Kommentar verfassen

This website uses cookies. By continuing to use this site, you accept our use of cookies.