Pandorina kutija

Ne,

o tome ne želim pisati…

Bilo je to davno … i kažu, da pandorinu kutiju ne treba otvarati…

A mogao bi se i prepoznati u ovim redovima i možda setiti onog kratkog magičnog trenutka beskrajne bliskosti … kada se ništa, baš ništa nije dogodilo …

a trebalo je.

Ta suluda odluka razuma !

Tako je kako je, sada je kasno i prekasno …

Ali mašta radi svašta, pa me trag tvog mirisa i ludorija prate po ceo dan…

i tvoja ćutanja …

ta beskrajna ćutanja puna neizrečenog i neodživljenog.

A onda zamislim kako bi to bilo odmoriti se na tvome ramenu i spokojno nestati u zagrljaju …

nakon dugog puta konačno stići kući …

Ne o ovome zaista neću pisati, jer mogao bi se prepoznati…

Ne, o ovome neću pisati!!!

 

 

Nesanica

Dok normalni ljudi spavaju, meni misli putuju i ja ih zapisujem…

Moja malenkost

Dan se otegao kao sirotinjska godina puna praznine.

Blago onima koji su u stanju da iskreno vole.

Kada ljubav razbije dusu, nikada se više sastaviti ne može. 

Čovek je sam sebi najveća zagonetka

opet ja