Pandorina kutija

Ne,

o tome ne želim pisati…

Bilo je to davno … i kažu, da pandorinu kutiju ne treba otvarati…

A mogao bi se i prepoznati u ovim redovima i možda setiti onog kratkog magičnog trenutka beskrajne bliskosti … kada se ništa, baš ništa nije dogodilo …

a trebalo je.

Ta suluda odluka razuma !

Tako je kako je, sada je kasno i prekasno …

Ali mašta radi svašta, pa me trag tvog mirisa i ludorija prate po ceo dan…

i tvoja ćutanja …

ta beskrajna ćutanja puna neizrečenog i neodživljenog.

A onda zamislim kako bi to bilo odmoriti se na tvome ramenu i spokojno nestati u zagrljaju …

nakon dugog puta konačno stići kući …

Ne o ovome zaista neću pisati, jer mogao bi se prepoznati…

Ne, o ovome neću pisati!!!

 

 

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht.