Alle Beiträge von Ljiljana Karadjordjevic

Ponekad

Ponekad je dovoljna sitnica… reči neke pesme koju ćujemo u prolazu , neki miris davno poznat ili … zaista neka sitnica, mali detalj, da više ne nabrajam… pa da se jave osećanja, davno potisnuta u zaborav.

Jave se istom snagom kao pre, i podare nam toplinu čiste ljubavi kojom smo voleli ,,,

Zapravo nikada nisu ni prestala da postoje, već potisnuta, sakrila su se u nama nepoznate dubine i tu ostala.

Varajući nas o svom nestanku zauvek su postala deo nas.

I tako je pnekad dovoljna neka sitnica, mali detalj, reč, miris ,,,

Ukratko

*Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .

Mnogi nebitni i mali, okruženi svojim telohraniteljima, postaju važni i veliki!

*Posle nas nije potop!

*Niko nije savršen… upravo nas to čini posebnim.

*Uhvaćeni u ponosu žrtvujemo ljubav!

*Razvlače nam praznike i svetinje kao žvaku !

Prava je umetnost ostati čovek u ovom vremenu bez duše .

*Opasno je kada narod zaćuti.

Dan posle

Dan posle sobom donosi veliku prazninu,
neplodnu pustoš i obrise slomeljnih snova
posle oluje.
Vreme je stalo a svet ispod staklenog zvona,
se ne pomera.
Sve prestalo je da diše.
Nesposobnost vlastite procene oduzima dah.
I svaki novi poraz, iako strašniji od prethodnog,
samo veću dosadu stvara.
Na Zapadu ništa novo.
Tamo neki ubili su Boga,
mržnja i ratovi oko nas svuda,
drugi opet veruju u čuda,
a meni se čini sveopšta zbrka,
lošeg ukusa i zla.
I ništa nije na svom mestu.
Zalutali glumci u pogrešnom komadu.
Zbunjena Ofelija ne zna šta sa svojim tekstom,
jer je u Danteovom paklu sada.
Dan posle,
ta lekcija teška,
grešaka misli naših,
želja,
nadanja
        i
        srca …

Dani (iz zbirke: Tragovi)

3

Na Zapadu ništa novo.
Toplo sunce Miholjskog leta lagano greje,
i otapa led.
Bude se zakaznela maštanja sa likom devojačkih snova.
Ali meni je …. .

Šta ako primetim da sam živa ?

Još uvek spemna na skok čekam.
Imam strpljenja.
Teško mi je pisati kada tebe nema.