Ljiljana Karadjordjevic

… auf meine Art

Sakrijem te od
sebe,
zabranim te
sećanju,
pokidam nevidljivu nit
što spaja i
prekrijem sve toplom senkom
zaborava.

Sigurna da ću uteći
krenem stazama novim.
Razumom se protiv srca borim.

Ali sav trud uzalud.

Dovoljan je iznenadni
miris okupanog dana,
da kao bumerang meni vrati,
lepotu ćutanja dušu što obnavlja,
potrebu prisustva koja nemir stvara,
trenutke topline i sklada…
A sada…?

Tražiću te u svim ćelijama
i sići do samog dna duše ako treba.
Mora da si se sakrio pod kožu
i nesmetano ploviš mojim krvotokom.
Igraš se žmurke pa roniš,
a kad se umoriš na jastuku
mojih snova odmoriš.

Naćiću te znaj…
i tada je zaista ovoj glupoj igri
kraj.

Kommentar verfassen

This website uses cookies. By continuing to use this site, you accept our use of cookies.