Pandorina kutija

Ne,

o tome ne želim pisati…

Bilo je to davno … i kažu, da pandorinu kutiju ne treba otvarati…

A mogao bi se i prepoznati u ovim redovima i možda setiti onog kratkog magičnog trenutka beskrajne bliskosti … kada se ništa, baš ništa nije dogodilo …

a trebalo je.

Ta suluda odluka razuma !

Tako je kako je, sada je kasno i prekasno …

Ali mašta radi svašta, pa me trag tvog mirisa i ludorija prate po ceo dan…

i tvoja ćutanja …

ta beskrajna ćutanja puna neizrečenog i neodživljenog.

A onda zamislim kako bi to bilo odmoriti se na tvome ramenu i spokojno nestati u zagrljaju …

nakon dugog puta konačno stići kući …

Ne o ovome zaista neću pisati, jer mogao bi se prepoznati…

Ne, o ovome neću pisati!!!

 

 

Nesanica

Dok normalni ljudi spavaju, meni misli putuju i ja ih zapisujem…

Moja malenkost

Dan se otegao kao sirotinjska godina puna praznine.

Blago onima koji su u stanju da iskreno vole.

Kada ljubav razbije dusu, nikada se više sastaviti ne može. 

Čovek je sam sebi najveća zagonetka

opet ja

 

Bin wieder da

Je dunkler die Jahreszeit, desto dichter meine Gedanken.

Die Suche nach verwandten Seelen  habe ich aufgegeben und bin immer mehr „ICH“.

Je jünger ich werde, desto klarer sehe ich die Sinnlosigkeit vieler im Grunde positiver Bestreben, die Welt ein klein wenig zu verbessern, Menschen gedanklich zu erreichen und was auch immer…

Man tut, will etwas aus seinem Leben machen, möchte lieben und geliebt werden, hat Ziele und Träume… kämpft mit sich und der Welt um eines Tages die Früchte seiner Anstrengungen ernten zu können…

Nur der Tag kommt nie …

Die Menschheit ist ein Sammelbecken verschiedener Existenzen, die wie kleine Fische am Hacken hängen und es nicht bemerken…

Die Illusion des Lebens ist nichts weiter als der immer währende Versuch sich von diesem Hacken zu befreien… wobei man ihn bei jeder Bewegung tiefer ins Fleisch stößt.

Zemun – nestali grad

Nekada, ne tako davno, pre nego što je nestao, Zemun je bio grad.

Po mnogo čemu je bio poseban, ne zato što sam tamo rodjena, već jer je imao svoju istoriju i dušu. A onda je odjednom nestao …. i nema ga više… Šapuće se da ga je preko noći pojeo jedan veeeeliki opasan grad…,mnogo gladan  grad… a neki tvrde da taj neki „Zemun“ nije ni postojao…

E pa neće biti da je tako…

,,, auf meine Art

Ljiljana Karadjordjevic

Ljiljana Karadjordjevic