Ljiljana Karadjordjevic

… auf meine Art

Psihoza trese telo
kao groznica.
Monstrumi u
ljudsko odelo obučeni,
svetom vladaju.
Duša ogolela i oglodana
do kostura,
teška kao olovo.

Sutra bez sunca i
oblika,
umorno biće
ubija.
Iz starih ožiljaka
i novih povreda,
život ističe
u mlazu,
kao krv iz najdubljih
posekotina.

I nanovo se nameće pitanje,
« zašto»
ali nema odgovora.

I ko da ga da ?

Kuda ideš Srbijo?

Kommentar verfassen

This website uses cookies. By continuing to use this site, you accept our use of cookies.